21.09.2017.

Brownies ili Brauniz





Kako god. Pravila sam ih čini mi se već dva puta i pretpostavljate da nisam bila zadovoljna čim ih nisam slikala i objavila. Pretpostavljam takođe da svi već imate neki svoj recept za ove crnomanjaste kolače, pa ipak, evo i mog.



Od namirnica je potrebno:

5 krupnijih jaja
5 kašika šećera
200g maslaca
200g crne čokolade
2 kašike kakaa
3 kašike integralnog pšeničnog brašna 
1 kašika ekstrakta vanile 

Pripremiti pleh dimenzije otprilike 25x30cm.

-Na laganoj temperaturi ringle otopiti čokoladu i maslac. 
-Dodati kakao i lepo sve promešati. 
-Ostaviti da se sve malo prohladi. 
-Uključiti tada rernu na 180 stepeni da se zagreje.
-Otopljenoj i rashlađenoj čokoladi kašiku po kašiku dodavati brašno, zatim i vanilu i istovremeno vrlo lagano mešati žicom za mućenje ili špatulom.
-Umutiti mikserom penasto jaja sa šećerom, pa ih lagano umešati u tamnu smesu.
-Uliti u podmazani peh. Pleh malo protresti da se smesa lepo razlije po njemu i ubaciti u rernu. Pojačati onda rernu na 200 stepeni i peći oko 40 minuta.
-Nakon toga isključiti rernu i ostaviti kolač da se u njoj ohladi.
- Ohlađeni kolač dekorisati po želji. Da bi bio pravi "brauni" najbolje je ostaviti ga klot/golog. Ili malo kakaa posuti. 
Ja međutim volim da ga okitim pa sam upotrebila kiselu pavlaku i crveno voće. Dodala sam i par lešnika pored.









19.09.2017.

Kad sam vodila decu na koncert Rolingstonsa




Mi smo uvek porodično voleli da idemo na koncerte. Prvo smo nas dvoje išli sa vrlo malom decom, pa onda sa malo većom a zatim smo najradije išli i sa prilično odraslom decom. Bilo je to za nas najbolje provedeno slobodno vreme ali i najpametnije potrošen novac. Ni deca nam se nisu bunila. Bez preterivanja ću reći da su im prijale te naše povremene porodične muzičke svetkovine. Danima bismo pre toga svi bili uzbuđeni i slušali isključivo muziku određene grupe čiji koncert predstoji.
Od kako su nam deca vrlo odrasla, na koncerte uglavnom idu sama, tj. bez nas roditelja-staratelja. A i mi, roditelji, smo već pomalo prerasli to stajanje u gomili, guranje, gaženje i šutke. Više volimo da sedimo ili bar da slobodno dišemo dok gledamo i slušamo.

Sad ću da vam ispričam kako je bilo kad sam proteklog vikenda decu vodila na koncert Rolingstonsa u Austriju. 
Ok, nisam baš potpuno ja njih vodila, više može da se kaže da su oni mene poveli.
I dobro sad.. nisu oni mene ni zvali da pođem, jer karte su kupili poodavno.. nego sam se ja ponudila da pođem da im pravim društvo. Ali i da ih čuvam, tj. da im budem podrška nekakva. Dakle, ja sam prvenstveno pošla da se staram o njima. I da ne budu gladni.



Ovako je tekla Sms komunikacija:
-Je li, Maki, šta misliš da pođem i ja s vama malo, da ti i ja slikamo alpske krave, tikve, Hajdi, Klaru, i dedu.. i svašta nešto usput..
-Što da ne.. hajde. Ima mesta za spavanje.
Eto, tako je bilo.
(A znam pouzdano da ima problem kad s bratom putuje. Taj ne staje nigde dok vozi osim ako neko mora u wc. Ne haje taj za krave, konje, ovce i druge fotogenične predele pored puta. Tu mogu samo ja da joj konkurišem ali i pomognem. Jer kad zakukamo nas dve Staniii, nije isto kao da je jedna.)

Jeeeee.. vičem u sebi na saznanje da putujem s njima uskoro, ali se pravim mrtva hladna. Jer ja sam ipak prvenstveno jedan ozbiljan roditelj.
U glavi već premotavam i razvijam filmove, smeši mi se brk. Obožavam da budem u njihovom društvu, iako mi se krsta raspadaju od provedenih sati i sati u vožnji zadnjih nedelja.. ali i diskutabilnog mesečnog perioda. Tamo ovamo, pa nazad. A prethodna nedelja bila je više nego neočekivano naporna u svakom pogledu. Ipak ne odustajem od Austrije.
Sa nestrpljenjem sam čekala da se nauživam i naspavam u Alpima.

Krenusmo popodne uz zvuke sa Marijine šarene plej liste. Pevamo. Ona i ja, naravno. Ja pevam samo početne stihove refrena i zamišljam tad da mnogo dobro pevam. Marija zna sve reči i stvarno lepo peva. Ali ne zna ni refrene italijanskih hitova osamdesetih. Ja likujem.. Felićita.. felićita.. felićitaaa... Brat joj ima slušalice u ušima i gleda neki dokumentarni film na tabletu. Pravi se da nas ne čuje.

U Austriju stižemo kasno uveče. Auto putem kiša i gromovi. Automobila kao ljudi na trsteničkom vašaru. Gde ide sav ovaj narod po ovakvom vremenu usred noći, gunđam i vozim.
A Alpi.. Alpi okovani mrklim mrakom, maglom i kišom. Ok. Ne manišem. Ćutim i gutam knedle. Uši se zapušile od nadmorske visine pa moram i dodatno da progutam. Vozimo se uzbrdo, pa još malo uzbrdo.. a onda zavijemo besomučno uzbrdo. Noć. Magla. Prst pred okom ne vidimo. Ni kuće, ni krave, ni brda. Samo gustu belu maglu. Ne pevamo više ič. 

Ja em ne volim noću da vozim, em ne volim noću po kiši i magli da vozim, a najmanje volim da vozim noću po kiši i magli u Alpima.
Psujem Mik Džegera, razmaženu ostarelu zvezdu.
Psujem Kita. Psujem i onog za bubnjevima kome je verovatno više sve svejedno. I onog basistu ružnog psujem.
Šta hoće više ti starci, je l im je malo slave bilo..
Psujem ih sve na smenu. I menadžera, jer ti menadžeri su uglavnom najviše za sve krivi. Gde nađe ovu najgluplju od svih najglupljih lokacija na svetu za koncert.
I to ja sve tako redom ispsujem u sebi.

Stigosmo najzad oko pola dva u Neznamgde. Vidim samo decu i kola dok kao slepa opipavam i vadim stvari iz njih. Podviknem da se niko ne udaljava i ne razdvaja iz grupe, da se ne bismo pogubili u dva noću u tom planinskom bespuću gde kilometrima daleko nema nikog živog.
Twin Peaks je ništa za ovo mračno maglovito mesto na kojem smo se našli, pomislim. Ali ćutim. Samo pitam Mariju, je li gde se održava koncert, je l tu na nekoj livadi.. Ne, kaže, u obližnjem gradiću, na oko sat i po vožnje odavde. 
Jao, pa bolje da mi je bor pao na glavu tad.
Al' ćutim.

Airbnb host nam lepo i sa smeškom poželi dobrodošlicu, reče usput da u zgradi ima možda ukupno još troje ljudi i da nam od srca želi prijatan boravak u toj oazi mira i tišine. Bez wifi signala. I ode.
Ostadosmo u ogromnoj kaskadnoj građevini sa još troje ljudi u toj mrkloj maglovitoj noći.
Jedva sam zaspala. I jedva sam dočekala da svane da spremim doručak. 



Kad sam ih nahranila, odoše. Obučeni u najnovije modele kišnih kabanica koje sam im kupila kad sam išla u Uradi sam. 


Uvučene treger majice, popijene limunade, poneta voda i rezervne cipele, napunjeni telefoni.. čekiram redom svoj spisak u glavi.
Javite se kad stigneteee.. Mašem za kolima koja nestadoše u magli u roku od odmah.



Osvrćem se oko sebe. Oštrim pogled ne bih li ugledala parče trave, ljudsko biće.. neki život. Ništa. Samo put i njegova bela crta po sredini. Dakle, definitivno ostajem u tom sivom kišnom mutljagu na kraju sveta sama sa troje nepoznatih ljudi u istoj zgradi.
Dr. König piše na vratima do naših. Na njima je i poveliki venčić od veštačkog cveća. A na zidu oko vrata raznovrsne ikone sa, rekla bih, mitskim bićima, od kojih mnoga imaju po više pari ruku.
Pomislim odmah na Hičkoka i neke konkretne horor filmove koje sam odavno prestala da gledam. Prekrstim se u sebi i zaključam vrata dva puta.
Sedim ja tako i zurim jedno deset minuta u prazno. Onda lepo ustanem i kažem sebi E nećeš. Ovde si zato da bi se starala o svojoj deci i ima da se ponašaš zrelo. Ovde si sad pa ko zna kad i ima da se opustiš. Skuvam jednu jaku kafu i raširim kartu Austrije. Počnem da je proučavam i zaključim da u tom delu Alpa ima baš preterano mnogo krivudavih puteva. Sklonim zatim kartu pod krevet da me više ne uznemirava.



Onda sam izašla na terasu punu začinskog bilja. Nabrala sebi vlašac i majčinu dušicu. Svud naokolo čula se samo kiša kako sipi i ravnomerno udaranje neke sekire o drvo tu negde blizu. Baš filmski. Sve čuješ a skoro ništa ne vidiš. 





Puštam muziku. Kuvam testeninu. Mutim palačinke. Pravim se skroz opuštena. Pravim se da sam baš na onom mestu koje bih od svih na svetu tog trenutka odabrala. Pravim se i povremeno gledam maglu kroz prozor. A gleda i ona mene, bogami. Pogledujemo se tako ona i ja celo popodne, celo veče a onda i celu noć.



Došli su u pola pet ujutru, kaljavi i zadovoljni. Oka nisam sklopila.

Ujutru pogledam kroz prozor i imam šta i da vidim. Sunce greje, nebo se plavi, trava zeleni a po njoj rasute bele alpske kućice i šarene kravice. Na samo pet metara od nas. Ja se rastrčala, ne znam gde da gledam i škljocam. Glava me zabolela od sreće, ali već je trebalo da krenemo.
Šta buljiš, čujem..










02.09.2017.

Kruške u mak testu




Ovo je jedan od onih smuti pa prospi recepata koje mnogo volim. Pa mu još i neko voće dodam. Milina.
Ovog puta testo je s makom.





Za testo je potrebno:

2 jajeta
200ml jogurta
120ml ulja
80g šećera
2 kesice vanilin šećera
100g brašna
120g mlevenog maka
pola kesice praška za pecivo

Potrebno je još i nekoliko krušaka. 
Ako ne volite kruške u kolačima, slobodno ih zamenite jabukama, breskvama, šljivama, višnjama.. ili napravite klot kolač s makom. Možete ga preliti otopljenom čokoladom, karamelom ili jednostavno posuti šećerom u prahu.

Navedene sastojke sam izmešala žicom za mućenje i ulila u podmazani pekač dimenzije 18x25. 
Kruške nisam ljuštila. Narezane sam ih poređala preko testa.




Kolač se u prethodno ugrejanoj rerni pekao oko 40 minuta na 200 stepeni.

Ovo se slučajno sve dešavalo juče, 1. septembra, pa sam se sa setom prisetila tog datuma nekih prošlih godina kad je u kući uobičajena bila frka, trka i nervoza zbog početka školske godine. I setila sam se sebe koja nikad nije umela da odigra hladnokrvno u te (iz ove perspektive) tako simpatično napete dane, već ih je dodatno razgoropađivala. Verovali ili ne.

Nervirale su me sve one divne svečane torte povodom početka školske godine. Nervirali su me nepročitane lektire. Svi haotični plakari koje nismo uspevali ni tokom leta da dovedemo u red. Predstojeće ekskurzije i izborni predmeti. Oprema za fizičko. Slojevita odeća. Hamburgeri koji će biti pojedeni. I jabuke koje neće. 
Nervirala me je razredna. Učiteljica na zameni. Roditeljski sastanci i izbor nekakvog članstva roditeljskog saveta. Evo, opet mi je muka.
Nervirala su me moja deca. I njihov otac posebno. Moja uključenost u sve njihove aktivnosti i moja informisanost o svemu živom što mi je dodatno držalo nervozu na ON bez prestanka. Noću, danju, petkom, vikendom i ponedeljkom.
Nervirala me je moja lažna sreća zbog početka nove školske godine.


Sinoć sam nazdravila prvom septembru kako još nisam, i shvatila da mi nedostaje.







31.08.2017.

Pizza sa Zamalo šalšom







Kupila sam tog jutra kilo i po paradajza nemajući nikakvu pizzu u planu već uobičajenu salatu kao idealan obrok tih prevrućih dana. Dok sam stigla kući, u glavi su mi se zavrtele slike nekakve šalše. Malo nakon toga i nečeg što nije šalša ali liči na nju. Ali ko će da kuva i visi nad šporetom zbog te male količine paradajza.. 
Na kraju je ispalo nešto što bih najpre mogla da nazovem Zamalo šalša, a spremljeno za nepunih pola sata. I već sam je "videla" kako se tako bogata i sočna peče preko tankog testa za pizzu.



Od namirnica sam za ovu Zamalo šalšu pripremila:

1,5kg paradajza
1 zelenu papriku
dosta začinskog bilja (bosiljak, ruzmarin, majčinu dušicu i nanu)
veći čen belog luka, sitno naseckan
maslinovo ulje i
so

Očistila sam paradajz od peteljki. Iseckala sam ga na, ne mnogo sitne, komade, jer nisam želela da na kraju dobijem kašu od paradajza.
U dobro ugrejan dublji tiganj izručila sam pripremljeni paradajz da se prži neki minut. Promešala sam da dobije blagu bojicu sa svih strana. Odmah zatim sam paradajzu dodala sve ostale pripremljene sastojke i tri kašike maslinovog ulja. 
Sve zajedno se krčkalo na jačoj (ne i najjačoj) temperaturi ringle oko 25 minuta, tj. dok suvišna tečnost iz paradajza nije isparila. Vi slobodno produžite kuvanje, ali pazite da komadi paradajza ostanu jasno definisani u tiganju, jer to je glavna fora ovde. Ne treba ovo ni da prekuvate, jer nakon toga sledi pečenje, dakle još jedna termička obrada.
Na kraju sam dodala ravnu kašičicu soli i isključila ringlu.



Dok se spremljeni nadev hladio zamesila sam testo od 
150g mekog pšeničnog brašna
150g. ječmenog brašna 
dve kašike mlevenog lana 
150ml vode
1/3 kocke kvasca i 
pola kašičice soli.

Naraslo testo sam u plehu formirala u tanak disk, nadev sam obilno rasporedila po sredini, a ivice testa posula sa još travčica. 
I mnogo mi je drago što sam odolela porivu da preko pospem i malo sira, bez koga inače kod nas pizza ne može da se zamisli. 
Ovo je bilo nešto prilično drugačije, a jednako dobro.

Iskreno preporučujem i podsećam: Ne štedite nadev i ako vam se učini da ga je mnogo. Slobodno neka ga bude.. pa kad zagrizete da se zapitate da li pizza može da bude bolja.


Letnje šeme su na izmaku, ali to nije razlog da mi i dalje ne uživamo u hrani.









23.08.2017.

Slatka grčka pita





Ovu pitu baš i nisam imala u planu da pravim, naročito jer sam verzije njene nalazila na svakom koraku, naročito one u kojima se šerbet kuva pa poliva preko (a ja nisam ljubitelj plivajućih slatkiša) pa je to kao ono kad se stalno spotičete o neki predmet.. i na kraju ga šutnete u neko ćoše. A iskreno, obožavam ovakve poslastice koje za fil imaju svetlo žuti krem, sličan krempiti. I baš sam je tako zamišljala. Kao krempitu.

No, uglavnom na naše planove utičnu razni spoljašnji činioci. Konkretno, ovaj moj plan da nemam ovu pitu u planu u dogledno vreme, poremetila je jedna Tina. Ona mi povremeno šalje slike nekih gurmanluka i tako me baca u "čalendž" što kaže ona jedna plava žena na Youtube. A "čalendž" protiv sopstvenih slabosti je zeznuta stvar.
I tako ja tada još, pre nekoliko nedelja, reših da je na njenom godišnjem odmoru obradujem receptom i sličicama fantastične Grčke pite i da joj uz to poželim sve neke fantastične stvari i radnje koje se na moru rade, kad evo ti nje, vratila se s odmora. 
Ovaj recept čučao je tako u folderu oko mesec dana, čekajući valjda neko morsko sunce da ga na slikama obasja.


Slatka grčka pita - recept:

Potrebni sastojci:

pakovanje kora za pitu
oko 100g maslaca

1l mleka
200g griza
130g šećera
3 vanilina
kašika maslaca

Opciono: grožđe ili neko drugo voće 

kašika šećera u prahu - za posipanje

Potreban pribor za rad:

Šerpa od 1,5 l
žica za mućenje
pleh za pečenje (otprilike 30x40)
četkica za premazivanje maslaca
kašika za raspoređivanje fila


Postupak izrade:

Mleko sam stavila da se skuva, pa kad je provrelo malo sam šerpu izmakla s ringle i smanjila temperarturu ringle na polovinu.
Dodala sam u mleko šećer i vanilin i promešala lagano. Zatim sam dodala i griz i nastavila da žicom sve lagano mešam. Griz se brzo kuva i postaje gust. Kuvala sam sve zajedno oko 7 minuta.
U vruć kuvani fil dodala sam kašiku maslaca i odmah izmakla s ringle. Promešala sam dobro da se maslac lepo sjedini s grizom.
Na taj način fil je bio spreman.
Ostavila sam ga da se ohladi do sobne temperature.

Pošto sam isplanirala da u polovinu ove pite ubacim sveže grožđe, dok se fil hladio ja sam pripremila grožđe tako što sam izvadila semenke iz zrna.
Za ovo nije potrebno više od jednog osrednjeg grozda.
Semenke sam vadila tako što presečem svako zrno uzduž na pola, otvorim ga i špicastim nožem izvadim seme. Zatim opet zaklopim zrno. Brzo ide sve ovo jer je grožđe prilično krupno. Vi ne morate da vadite semenke, ili uopšte ne morate ni da stavljate grožđe, ali ja ga imam trenutno dovoljno pa sam mogla da eksperimentišem.


Filovanje:

Otopila sam (na onoj mlakoj ringli na kojoj se kuvao griz) 100g maslaca.

Pakovanje kora sam podelila na grupe od po tri kore.


Svaku grupu kora sam formirala u jufku/rolat tako što sam ređala kore jednu preko druge, premazujući svaku koru otopljenim maslacem, a samo treću po rubu filovala kuvanim grizom. Uvila sam tako tri jufke/rolata.
Dakle, za ovu pitu upotrebila sam ukupno devet kora.

Poređane jufke sam u plehu odozgore premazala ostatkom maslaca i pekla oko 45 minuta na 180 stepeni rerne. Uvek prethodno (dok slažem pitu) ugrejem rernu.. tako iz navike, ali tako mi se i skraćuje vreme pečenja.

Pečenu i ohlađenu pitu posula sam šećerom u prahu.
Po izvornom receptu, kao i po većini recepata na koje sam nailazila, ova pita se posipa cimetom i šećerom u prahu.

Glavni utisak je da je ukus fantastičan. Naročito je fil božanstven.
Rado bih sledeći put korigovala količinu maslaca za premazivanje kora, jer mi nekako ukus maslaca dosta dominira.

Svim ljubiteljima slatkih pita, od srca preporučujem ovu poslasticu.
Tini hvala, jer da nije nje bilo sigurno ovo još ne bih probala da napravim.







22.08.2017.

Slani kolač od sira i Smokve u testu





Potrebni sastojci:

3 jajeta
200g narendanog kačkavalja
100g fete (može i manje)
150ml jogurta
120ml ulja
150g brašna
kašičica praška za pecivo
so

Umutila sam kratko jaja mikserom ili žicom, pa dodala ostale sastojke i promešala ih. Ulila sam u podmazani pleh (otprilike 20x25cm), protresla malo da se lepo poravna, pa preko testa obilno poređala tanke kolutove paradajza. Posula sam sve začinskim biljem. Ja najradije koristim majčinu dušicu, bosiljak i nanu.
Ovaj slani kolač pekao se na 200 oko 40 minuta. 
(Paziti dobro da paradajz ne pregori i smanjiti temperaturu ako treba)





A smokve su završile u mom uobičajenom i omiljenom testu za voćne kolače.
Pravila na stari način, odmeravanjem čašom od jogurta. Ništa lakše.
Samo da vas podsetim sastava namirnica za testo:

3 jaja
čaša šećera (bolje malo manje)
čaša ulja
čaša jogurta
2 čaše brašna
kašičica praška za pecivo
vanilin, korica limuna..

Pekla sam u prethodno ugrejanoj rerni na na 180 oko 45 minuta.





Avgust odmiče baš brzo. Je l da da kad niste na suncu obuvate sokne na noge? 






16.08.2017.

Letnji tart s paradajzom i tikvicom




Htela sam nešto ludo dobro, letnje obojeno i da mi se slaže uz tanjir. I napravila sam to.



Za testo je potrebno

200g brašna
so
pola kocke kvasca (može i manje)
oko 100ml vode
Umesiti vrlo meko testo i od njega odmah formirati šest loptica. Pobrašniti ih sa svih strana i poklopljenje krpom ostaviti da odstoje.
Za to vreme pripremiti nadev.

Za nadev je potrebno

1 jaje
200g narendanog kačkavalja
nekoliko kašika krem sira
po kašičica ruzmarina, bosiljka i majčine dušice
može malo soli a i ne mora
Umešati sve sastojke viljuškom.

Testave loptice rastanjiti rukama, pa same rubove saviti prema unutrašnjosti, kao za tart. Prečnik im je otprilike 10cm. Redjati ih na pek papir. 



Kad se formira svih šest komada testa na opisani način, na sredinu svakog stavljati po kašiku i više pripremljenog nadeva. Preko nadeva naseckati paradajz i tikvicu na krupnije komade i opet sve zajedno posuti travkama. Sveža nana daje božanstven ukus. 
U prethodno ugrejanoj rerni ovo pecivo se peče na najjačoj temperaturi oko 15 minuta, tj. dok lepo porumeni.
Pečeno testo posoliti i posuti maslinovim uljem.



Primećujete da so i ulje dodajem tek na kraju. U testu nešto ne volim ulje, a da nemam maslinovo najverovatnije bih izostavila bilo kakvu masnoću. Sir je potpuno dovoljan za sočnost. So ima potpuno fini šmek na ovaj način.

Vidimo se brzo opet jer imam još letnjeg ludila iz kuhinje.













30.07.2017.

Plazma kolač






Kad mi je Nataša preporučila da isprobam ovaj kolač, nisam mislila da će baš toliko da nam se svidi. Od tada su prošli meseci, a plazma kolač nikako da dođe na red. 
Ali osvanula je subota kad sam se probudila s petlovima, otišla na pijacu, kupila kajmak i povrće, junetinu za lovačke šnicle i cveće. Pa kad sam se vratila, dok sam trepnula kolač se već pekao u rerni, a ja sam lupala po šniclama i budila uspavani komšiluk u lep letnji dan. A nije mi bio ni rođendan, ni nova godina, ni dan zaljubljenih, nije mi bila ni slava ni svadba, ni haloven ni čizkejk dan.. 
Došo mi sin iz velikog grada. A on mnogo voli plazma kolače i lovačke šnicle.





Kao što sam i pretpostavila, kolač mu se baš svideo, a on upravo peče američke palačinke za doručak. One koje mi je obećao pre nego što je došao, kad je ustanovio prave mere za recept. 
Ja ću slane jer ujutru ne jedem slatko.

Plazma kolač - recept

Potrebni sastojci: 

za testo
2 jaja
1 čaša šećera
1 čaša brašna
2,5 čaše mlevenog Plazma keksa
kašičica praška za pecivo
2 čaše mleka
1 čaša ulja
kašika kakaa (ovaj put sam ga izostavila da vidim kako je bez, sledeći put stavljam i kakao)

za premaz i posipanje
100g eurokrema
pola čaše mlevene Plazme

* čaša je od jogurta/kiselog mleka 
* ukupno je potrebno 300g mlevenog keksa

Umutila sam prvo belanca sa šećerom, a zatim dodala i žumanca. Sve ostale sastojke sam dodavala navedenim redosledom muteći mikserom posle svakog dodavanja (mada mislim da ne bih pogrešila ni da sam sve sastojke odjednom umutila).
Pleh sam namazala uljem i posula brašnom da sprečim lepljenje. (sledeći put - bez podmazivanja, idem na pek papir verziju)

Pekla sam kolač oko 40 minuta na 180 stepeni, u plehu dimenzije 20x30.
Dok je još bio vruć premazala sam ga sa 100g eurokrema i posula mlevenom plazmom.






Jutarnje kafenisanje sa sopstvenom poraslom decom..  
Kako mi je pre jedno 16 godina sve ovo delovalo vekovima udaljeno dok sam režala da zine i pojede jebenu kašiku graška koja je ustvari kašika puna malih zelenih fudbalskih loptica. Delovalo mi je nezamislivo onih jutara kad mi je glava pucala po šavovima jer neće da se obuče za vrtić, nego popet na svoj krevet iz petnih žila peva O sole mio o sole mio o sole mioooo..

- Jao komšinice što je sladak i simpatičan, svašta zna, mi ga obožavamo, toliko nas zasmeje svaki put kad ga baba povede sa sobom na kafu. Jutros je Mići rekao da jede govno, viršlu i prljave gaće.
- Baš tim redosledom?

- ..ali vidi kako je meden sa tom dugom kosicom, ma je l to peva Frenk Sinatru u prženicu.. predivno. Na koga je tako šašav?
- Na nas je, nego na koga.



Recept za ove palačinke nisam baš uspela da saznam. 
Idu, kaže, tri jaja, kocka maslaca, malo jogurta, više mleka i dosta brašna :D 







19.07.2017.

Proja pločice





Od sastojaka je potrebno

1,5 čaša ovsenih mekinja
1 čaša kukuruznog brašna
1 čaša ražanog brašna
3 kašike susama
3 kašike lana
2 kašike suncokreta
pola kašičice praška za pecivo
kačičica soli
4 kašike ulja
1 jaje
1,5 čaša kisele vode

Sve sastojke dobro promešati. Dobije se masa koja je gusta ali nedovoljno za mešenje rukom. 
Poklopljeno ostaviti da nekoliko sati (može i preko noći) odstoji.
Stajanjem će se već formirati gušće testo (otprilike kao žito kad se pripremi s mlevenim orasima). Prebacite ga na radnu površinu koju ste baš obilno posuli ovsenim mekinjama da se prilikom razvlačenja oklagijom ne bi zalepilo. I preko njega pospite mekinje da se ni oklagija ne zalepi.
Razvijte testo u koru debljine 6-7 mm i isecite na pločice ili komade željenih oblika. Može i modlama, da vam bude lepše ;)



Ja sam ih pekla u plehu obloženom pek papirom oko 40 minuta na 230 jer i inače volimo pečenije a ne bledunjave proje. Posle pola sata pečenja vi ipak povremeno bacite pogled da vam ne pregore ako vam je rerna jaka.

Odlično su se uklopile uz namaz od krem sira i svežeg peršuna za doručak. I uz krastavce i pečena jaja.







Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...